Шта ћемо да лептирамо ове године?

Друга година пројекта „Угрожени лептири Србије“ је почела! А пошто је циљ пројекта заједнички рад, пројекат је почео састанком. Као и прошле године, састанак је био код мене кући, у Зајечару, и њему су присуствовали стари и нови чланови тима. Свако од прошлогодишњих учесника је имао кратку презентацију активности из 2018. године. Најпре су се представила удружења БДДСП и ХабиПрот и објаснила која је њихова улога у нашем заједничком пројекту.

А пошто смо традиционално заборавили да направимо групну фотографију, а пошто је доба селфија, а пошто смо гладни… Фото: Владимир Глигоријевић
Дискусија уз презентације

Потом смо се фокусирали на презентацију активности током мапирања циљних врста дневних лептира. Подсетићу вас да смо прошле године безуспешно трагали за Аполоном (Parnassius apollo) на неколико познатих историјских локација у Источној Србији. Исто тако неуспешна била је и потрага за Руменим жутаћем (Colias myrmidone), док смо панонског преливца (Apatura metis) забележили на бројним локацијама, а за неколико историјских налаза коначно знамо да су резултат погрешне идентификације. Са осталим циљним врстама имали смо више или мање среће, а надамо се да ћемо и ове године наставити потрагу за њима. Списак циљних врста је следећи:

  • недовољно изучене врсте – Euphydryas maturna, E. aurinia, Carcharodus orientalis, Melitaea ornata, Pyrgus cinarae, Parnassius apollo, Colias caucasica, Apatura metis;
  • потенцијално нове врсте за Србију – Melitaea brithomartis, Muschampia tessellum, Erebia triaria, Erynnis marloyi, Hipparchia sentes, Pseudochazara anthelea, Tarucus balcanicus…;
  • вероватно ишчезле врсте у Србији – Colias myrmidone, Leptidea morsei, Lopinga achine;
  • вероватно погрешно наведене за фауну Србије – Polyommatus escheri, Pseudophilotes bavius.

Највише пажње посветили смо активности која ће почети већ крајем априла, а то је мала еколошка студија на ускршњем (Zerynthia polyxena) и ђурђевданском лептиру (Z. cerisy). Циљ студије је да утврдимо разлике у станишту које захтевају ове врсте и предвидимо како ће се ареал ђурђевданског лептира даље ширити код нас. Током прошле године сакупили смо близу 400 налаза за ове две врсте у највећој лептирашкој истраживачкој акцији до сада. Надамо се да ће нас време послужити и ове године и да ћемо успети да обиђемо све планиране локације.

Осим планирања терена учесници састанка су имали прилике да се упознају са нашим активностима на Википедији. Испоставило се да је наш маратон када смо отворили стотинак чланака за дневне лептире био највећи једнодневни Вики маратон у Србији до сада. Лепо изненађење! Осим сјајног успеха на Википедији, осврнули смо се на напредак Биологер базе података. Преко 150 корисника за годину дана и 45 хиљада података је изванредан успех наше локалне заједнице у Србији. Поред тога, Хрвати су покренули своју заједницу базирану на истом софтверу, а број врста које база укључује расте из месеца у месец. Надамо се да ће отворени софтвер и отворени подаци бити наша будућност.

Zerynthia polyxena
Излет на Краљевици
Nymphalis antiopa
Излет до Гамзиграда
Nymphalis xanthomelas
Лов на змију

Поред презентације, имали смо и кратке излете у околини Зајечара, током којих смо забележили неколико веома занимљивих врста лептира као што су Nymphalis xanthomelas и Euchloe ausonia. Све у свему по мени је ово пре свега била лепа прилика да се људи упознају и друже, а надам се да ће се још вас прикључити пројекту.

Текст: Милош Поповић, фотографије: Емануел Веверица, Слободан Марковић, Владимир Глигоријевић

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *