Потрага за панонским преливцем

Apatura metis (Freyer, 1829) – панонски преливац

Мужјак панонског преливца, док се сунча на дрвету крај шумског пута. Фотографија је настала у близини Апатина.
Apatura metis – панонски преливац

Панонски преливац је строго заштићена врста код нас и означена је као рањива (VU) у прелиминарној црвеној листи дневних лептира Србије. Наведена је у оквиру европске Директиве о стаништима (унутар прилога II и IV) и оквиру Бернске конвенције, чиме је истакнут приоритет за њено очување на подручју Европе и ширег региона.

У оквиру Рафорд пројекта „Угрожени лептири Србије – заједно смо јачи“, део истраживања усмерен је на прикупљање података о „циљним врстама“, међу којима је и панонски преливац. Подаци којима располажемо о распрострањењу овог лептира су доста оскудни, па је један од главних циљева био употпуњавање података и добијање реалне дистрибуције панонског преливца у Србији.

Панонски преливац је низијска врста, а у Србији су сви налази на надморским висинама испод 100 m. Постоје две генерације, прва у јуну месецу, док се друга почиње јављати од средине јула и траје до краја августа. Јединке друге генерације су приметно ситније. Прве описе станишта, као и изглед ларве (европских популација) панонског преливца дали су Лорковић и Силађев 1982. године. Још тада се истиче велика сличност ове врсте са сродном Apatura ilia, а нарочито са формом A. i. clytie.

Током истраживања 2018. године, обилазили смо Дунав, Саву и Тису. Позната станишта панонског преливца се налазе у специјалном резервату природе „Горње Подунавље“ (Апатин-Сонта), резервату „Карађорђево“, као и на обалама Дунава код Бачке Паланке, Плавне и Бачког Новог Села (погледајте карту на Биологеру). На Сави, у оквиру СРП „Засавица“ није забележена ни једна јединка панонског преливца ове, а ни ранијих година, иако постоје литературни подаци о његовом присуству. Налази са Тисе су „сумњиви“, али постоје у збиркама наших сарадника. Они ће ускоро бити проверени, да бисмо утврдили поузданост налаза. Тренутно у Србији не постоји ни један проверени податак о присуству панонског преливца ван територије Војводине, иако посматрајући популације у Бугарској, није искључено његово присуство у источном делу наше земље.

Станиште панонског преливца, Дунав, Бачка Паланка

Apatura metis  уз Дунав насељава узани плавни појас до насипа. Прва генерација се углавном бележи ближе насипу, пре свега због високог водостаја и неприступачности обале и приобалног појаса у том периоду године. Лептири друге генерације се често сунчају на самој обали Дунава, на песку или камењу у близини биљке хранитељке – врбе (Salix alba). Такође лептири се могу виђати и на влажним путевима који воде кроз плавне подунавске шуме. Панонски преливци се обично задржавају високо у крошњама дрвећа, при чему се женке веома ретко виђају. Прикупљање података о овој врсти су често отежана и високим водостајем великих река, па наша истраживања представљају својеврстан изазов.

Мужјак панонског преливца

Једно је сигурно. И даље не познајемо добро биологију и екологију ове врсте, те ћемо даљим детаљним истраживњима добити јаснију слику распрострањења панонског преливца у Србији и на Балкану.

Погледајте детаље о панонском преливцу у биологер бази података: https://biologer.org/sr/groups/9/species/348

Текст: Иван Тот

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *