Обрада фотографија на Линуксу

Професионална фотографија захтева и професионални софтвер за складиштење, категоризацију, обраду и публиковање слика. Ипак, професионална фотографија је скупа! Не само да је скупо набавити фото-апарат и објективе већ на све то треба додати и не тако малу цену програма за свакодневни рад, а неки од најпопуларнијих софтверских решења уопште нису ни доступна на ГНУ/Линукс системима.  Као дугогодишњи корисник слободног софтвера имао сам праве муке да нађем прави избор програма, па мислим да је ред да поделим своја искуства с другима.

Чување слика

Брзо преносилац фотографијаНакон доласка с терена пожелећете да што пре пребаците слике на рачунар. Већина фотографа ће сама креирати директоријуме на рачунару једноставно прекопирати JPEG или RAW слике с картице.  Уколико желите себи да олакшате посао инсталирајте Брзи преносилац фотографија који ће све одрадити уместо вас. Поред аутоматског креирања директоријума и брисања картице након преузимања слика, овај програм нуди и гомилу других могућности. Једна од занимљивијих је и прављење резервне копије слика на додатној локацији. Након избора слика које желим да преузмем довољно је само да одаберем назив катетгорије, што је у мом случају обично назив места где су слике начињене (нпр. Стара планина) и да кликнем на преузми. Програм ће у мом директоријуму са сликама направити фасциклу „10.5.2015 Стара планина“ и преузети све слике са картице. Готово! 🙂

Уколико имате слабији рачунар и гомилу слика у RAW формату, саветуем вам да инсталирате програм Чудак (Geekie) и подесите га тако да не користи пуно софтверских ресурса. Брз преглед слика и брисање неуспелих фотографија је мој први корак након преузимања фотографија с картице, а „чудак“ се са тим задатком носи заиста добро.

Организација фотографија

Следећи корак је организација фотографија, за шта у свету слободног софтвера постоји неколико решења. Уколико користите Гном логичан избор је Фото-бунар (Shotwell), док ће КДЕ корисници пре одабрати digiKam. Од осталих треба навести једноставни gThumb и F-Spot (који се, нажалост, више не одржава). Већ поменути Geeqie такође омогућава неке од д основних опција за организацију слика, а ту је и још неколицина програма које можете наћи. Бар на папиру, сви програми нуде сет основних могућности за организовање ваше фототеке, при чему digiKam видно предњачи. Имајте на уму да ћете, уколико сачувате ознаке унутар фотографија или у текстуалним XMP датотекама, у било коме од наведених програма касније моћи да се пребаците на наки други.
Ја сам након неколико година коришћења Гномових решења дигао руке и прешао на digiKam, а онда су сви моји проблеми везани за обраду фотографија на Линуксу нестали!!! DigiKam се за разлику од осталих програма знатно дуже развија и доноси неке напредне могућности (нпр. геореференцирање слика). Осим напредних могућности за увоз, организацију и објављивање слика, просечан корисник ће бити сасвим задовољан основним алатима за обраду фотографија које се овде могу наћи. Њиме можете развити слике из сировог формата, исправити изобличења објектива, подесити боје, додати филтере и изоштрти слику. Цео процес је једноставан, а може се применити и на гомилу слика истовремено. Ипак, главна предност digiKama и није толико у опцијама колико у стабилности. Програм се покреће муњевито и исто тако приказује слике у JPEG или RAW формату. Што је најважније, рушење или успоравање програма које је типична појава код Гномових пулена вам се сигурно неће десити.  Укратко, уколико вам је битна стабилност, функционалност и чување оно мало преосталих живаца избор се своди на digiKam.

digiKam

Развијање RAW фотографијаrawtherapee

Већина фотографа које познајем воли да своје слике чува у RAW формату, за шта је потребан и додатни софтвер за „развијање фотографија“. За обраду RAW слика на Линукс системима је задужено неколико програма међу којима се истичу RawTherapee и darktable. Оба програма нуде прегршт опција и задовољиће све ваше потребе, али ће вам бити потребно неко време да се са њима упознате. Иако већ дуго година користим RawTherapee, скоро сам дао шансу програму darktable и морам признати да још увек нисам одлучио који је од њих бољи. У међувремену, можете испробајте још нека од решења за рад са RAW сликама: UFRaw, Photivo, Rawstudio.
За RawTherapee уместо аутоматске корекције експозиције (Ауто-нивои) ја обично користитм кривуље, које наместим тако да приказ највише одговара JPEG слици коју даје фотоапарат. Додатне корекције експозиције обично дотерам ручно, при чему увек оставим нешто простора за дораду у Гимпу. Опције за обраду слика у овом програму су заиста неисцрпне, а пуна снага долази до израђаја онда када треба спасити преекспонирану фотографију која би иначе завршила у смећу. С друге стране стабилност програма није једна од његових врлина, али програмери су то схватили па не она далеко боља него пре годину, две дана. Што се програма darktable тиче, подразумевана подешавања дају солидан резултат, иако често не остављају места доради у Гимпу. Darktable користи нативне Гномове алате (ГТК3, Гегл), да се боље уклапа и стабилније ради у Гному. Поред тога, још један велики плус за овја програм је што лепо препознаје и чува метаподатке сликa, тако да лепо комуницира са digiKam-ом.

Лицкање слике

Након развијања слика из RAW формата и чувања у JPEG или TIFF предстоји нам сам чин обраде слике у Гимпу. У овом кораку нећете имати много могућности за избор програма, пошто је Гимп прави господар растерских слика на Линуксу. Главне замерке су немогућност рада са шеснаестобитним сликама и недостатак CMYK окружења што је битно уколико се бавите професиналном припремом за штампу. Овде у помоћ може да прискочи програм Крита који је развијен за КДЕ и нуди сет основних алата за уређивање слике, али и пуну подршку за CMYK.
Мени је ипак највећи проблем непрепознавање метаподатака, што било који професионални софтвер за обраду фотографија у 2016. години не би смео да занемари. Гимпови програмери су се више фокусирали на развој позадинских библиотека које и квалитених алата за цртање, па не чуди што је одељак програма резервисан за фотографе овако занемарен. Но није све тако црно! Изгледа да ће верзија 2.10 донети ове могућности, па ће и Гимп коначно умети да разговара са програмима каш што су darktable и digiKam.

gimp

Ипак, треба знати да је Гимп претеча Гнома и да се развија већ деценијама па је синоним за поузданост. Он вам нуди готово све могућности које долазе уз власничке програме иако ћете неке радње морати да одрадите ручно уместо да за то користите готове филтере. Па ипак, постоји гомила слободних додатака за Гимп који ће вам олакшати рад, а писање нових додатака је такође једноставно. Један од филтера које вам препоручујем је Shadows & Highlights који подразумевано не долази уз Гимп. Поред тога, доступан је и сет филтера под називом G’MIC који се може инсталирати и као Гимпов додатак и као засебан програм. Топло вам препоручујем да уз Гимп инсталирате и овај додатак који ће вам донети хрпу употребљивих филтера за обраду слика. Најкориснији су они за уклањање шума са фотографије, али не треба занемарити ни филтере за изоштравање слике који нуде нешто више опција од оних који долазе уз Гимп.

За крај…

Након обраде слике у Гимпу не преостаје ништа друго него да је поделите са другарима. DigiKam вам за то нуди неколико додатака којима слику можете директно послати на Фејсбук, Пикасу, Дропбокс или на ваш лични веб сајт. Надам се да ће вам мој практичан пример користити и смањити лутања у свету Линукс фотографије.

Од меморијске картице фото-апарата, фотографија стенице коју сам користио као пример је прошла кроз Брзи преносилац фотографија, digiKam, RawTherapee, Гимп и поново digiKam, а сада је можете је видети у мојој галерији коју покреће Пивиго софтвер.