Чудесна збирка лептира Ласла Тота из Аде

Полако се приближавамо финалној верзији црвене листе дневних лептира, а уједно неспретно цртамо нове границе заштићених подручја у оквиру мреже „Натура 2000“, које од нас захтева Европска Унија (што су донекле и циљеви актуелних пројеката Рафорд фондације и Биолошког факултета на којима учествујемо). Први корак је свакако дигитализација постојећег знања, па смо пројекте искористили као сјајан повод за прикупљање и прекуцавање литературне грађе и посету неколицини збирки дневних лептира.

Природно-математички факултет из Ниша, ХабиПрот и Биолошко друштво „Др Сава Петровић“ су преузели на себе посао везан за дигитализацију података о разноврсности дневних лептира. Протеклог викенда смо посетили Аду, малену варошицу на Тиси, и природњака Ласла Тота – Лацику (Tóth László), који чува изузетно вредну збирку лептира. Поједини примерци дневних лептира стари су више од 50 година, а материјала има толико да ни читава два дана нису била довољна да направимо каталог дневних лептира. Иначе Ласла смо упознали током лета ове године док смо трагали за панонским преливцем (Apatura metis).

Ласло је пун анегдота и прича, које би се саме расплитале када би прочитали неки од локалитета написаних на читким цедуљицама. Како је војску служио 1960. године у Призрену, део његове збирке чине и лептири са подручја Косова и Метохије. По завршетку војног рока, Ласло је морао да се објашњава командантима југословенске војске какви су то инсекти и зашто их је сакупљао. Такође велики број лептира је добио од пријатеља Франка Јаноша (Frank János), који је лептире такође хватао док је служио војску у Дрнишу (Дамлација). Како нам прича Ласло, Јанош је лептире хватао војничком кошуљом, а потом их поштом слао њему. Сви примерци су очувани до данашњих дана, а изгледају као да су ухваћени најфинијом ентомолошком мрежом. Понеког лептира Ласло је добио као поклон, а неки су са њим заједно долетели чак из Канаде и Аустралије.

Ипак највећи део збирке Ласло је сакупио баш у својој родној Ади, којој жели да поклони ову вредно културно и научно наслеђе. Поред лептира, у збирку се убраја и 174 препарата птица, колекција птичијих јаја преко 100 врста птица и препарати разних других животиња, а збирка је предлагана за заштиту као споменик природе. Занимљиво је да су лептири сакупљани само када би Ласло проценио да их има довољно и да тиме неће угрозити њихове популације. Ласло машта о томе да збирка прерасте у прави музеј, али за то каже да не постоји слух општинских органа. Ипак, он би волео да збирка остане у Ади, као симбол једног другачијег времена и као сведок диверзитета који је постојао тих пар километра обале уз реку Тису. Јавите се уколико можете помоћи да се овај циљ оствари. То би била велика победа за Ласла и огроман допринос науци.

Ласло Тот, његова жена Марија и пас Мицика

Све у свему, био је ово изузетан викенд. Сати и сати проведени у прегледању лептира и прекуцавању цедуљица, понека пауза за чај или кафу. А како посао у једној овако вредној збирци никада неће бити завршен, још ћемо се се дружити са харизматичном породицом Тот. Надамо се да ће се неко потрудити да ова збирка не падне у заборав и да добије своје место у Ади какво јој и доликује.

Текст и фотографије: Иван Тот, Давид Грабовац, Милош Поповић

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *